Centar za istraživanje etniciteta i Koordinacija nacionalnih saveta nacionalnih manjina u saradnji sa Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu završavaju rad na projektu Delotvorna zastupljenost nacionalnih manjina u radu organa javne vlasti i javnih službi, koji je podržala Fondacija za otvoreno društvo. Stručnjaci Centra su pripremili analizu stanja i preporuke u vezi sa unapređenjem prava nacionalnih manjina u ovim oblastima koje su od suštinskog značaja za njihovu društvenu integraciju.

Cilj razgovora na Nacionalnoj konferenciji, koju organizujemo 29. juna 2018. u Subotici, je da sagledamo postojeće stanje, utvrdimo njegove dobre strane, ali i prepreke koje onemogućavaju ostvarivanje pomenutih prava i naznačimo održiva rešenja.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je dugo pripremalo izmene i dopune Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina zbog, kako piše u obrazloženju Nacrta njegovog usklađivanja sa Ustavom, nomotehničkh poboljšanja, ispunjavanja obaveza iz Akcionog plana za Poglavlje 23 i najzad, uvođenja kaznenih mera. Problemi koji duže od decenije opterećuju položaj i ostvarivanje prava nacionalnih manjina, međuetničke odnose i društvenu stabilnost i na koje stručnjaci i organizacije civilnog društva ukazuju od 2006. godine neće biti rešeni ovim Zakonom. Predlozi (videti prilog) koje je civilno društvo blagovremeno uputilo nisu prihvaćeni uz obrazloženje da se ne uklapaju u koncept Zakona. To je apsolutno tačno. Predlozi se nemaju u šta uklopiti jer Nacrt nema koncept.

Predlozi organizacija civilnog društva su se odnosili na sledeće: reformi propisa kojima se uređuje položaj nacionalnih manjina trebalo bi pristupiti nakon najavljenih izmena Ustava Srbije; predmet reforme je i Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina; izmenama treba obuhvatiti i izmene drugih zakona kojima su uređena pitanja kulturne autonomije i samouprave nacionalnih manjina; urediti Ustavom utvrđeno prava nacionalnih manjina da neposredno učestvuju u odlučivanju u vezi sa ostvarivanjem priznatih kolektivnih prava; stvoriti normativne uslove i institucionalnu podršku za integrativnu politiku multikulturalnosti.

Uzgred, rasprava o Zakonu o zaštiti prava nacionalnih manjina koji Srbija nikada nije donela (postojeći koji je predmet izmena i dopuna je preuzet iz pravnih tekovina Jugoslavije) traje punih četvrt veka.

MIŠLJENJE NA NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ZAŠTITI PRAVA I SLOBODA NACIONALNIH MANJINA

KONTEKST - Emisiju uredila Žana Kovačević, vodio Saša Delić

Nacionalna manjina je, prema definiciji, dio određenog naroda koji ne živi u svojoj nacionalnoj državi, već u drugoj, s drugim narodima. Položaj nacionalnih manjina određen je međunarodnim pravom, ali je pod velikim utjecajem društvenih prilika i političkih karakteristika države u kojoj žive. U zemljama Balkana nacionalne manjine čine i do trećine ukupnog stanovništva pojedinih država. Kako žive nacionalne manjine u zemljama regije i kolika prava uživaju? Koliko su uspjeli sačuvati svoju kulturu i jezik, šta su problemi s kojima se suočavaju? Kakav je odnos većine prema manjini? Za Kontekst govore: Aleksandar Tolnauer, predsjednik Savjeta za nacionalne manjine Vlade Republike Hrvatske, Goran Bašić, direktor Instituta društvenih nauka, i Nedžad Jusić, član Vijeća za nacionalne manjine Bosne i Hercegovine i predsjednik udruženja Roma „Euro Rom“ Tuzla.

http://balkans.aljazeera.com/video/kontekst-nacionalne-manjine-u-regiji-prava-i-sigurnost

Akcioni plan za sprovođenje Strategije socijalnog uključivanja Roma 2016–2025. godine nije usvojen. Bez akcionog plana Strategija je neupotrebljiva, mere koje su njome planirane ne mogu se pratiti, niti je moguće utvrditi napredak u ostvarivanju njenih ciljeva: a) uspostavljanje mehanizama za sprovođenje, planiranje, praćenje i unapređenje usvojenih mera i aktivnosti; b) razvijanje kapaciteta i odgovornosti organa državne uprave i lokalne samouprave da se efikasno staraju o ostvarivanju i zaštiti prava lica romske nacionalnosti; c) obezbeđenje sredstava u Budžetu Republike Srbije, budžetima JLS, kao i kod međunarodnih razvojnih partnera za finansiranje strateških mera; d) delotvorno uključivanje predstavnika romske zajednice u osmišljavanje i sprovođenje strateških mera.

Strategijom je predviđeno i to da će se ustanoviti način praćenja i finansiranja strateških mera i da će se do kraja 2017. godine osmisliti racionalan, efikasan i ekonomičan mehanizam njenim upravljanjem. AP za Poglavlje 23 predviđa ispunjavanje niza obaveza koje proizilaze i iz Strategije. Sve ovo nije ispunjeno i nisu stvoreni uslovi da se ove obaveze ostvare u predviđenom roku u najboljem interesu građana romske nacionalnosti. Aktivnosti i sredstva koje ulažu međunarodne organizacije ne daju pun efekat jer ne postoji način efikasnog upravljanja Strategijom. Za sve to potrebno je da se usvoji Akcioni plan u kojem su jasno utvrđeni prioriteti, mere, aktivnosti, indikatori, sredstva i način praćenja rezultata.

Sasvim sigurno je da godinu dana nakon usvajanja Strategije postoje problemi koji ugrožavaju ostvarivanje postavljenih ciljeva. Ustanovljeno Koordinaciono telo za praćenje Strategije je jedini nagoveštaj sistemskog pristupa rešavanju problema Roma, ali nije i ne može biti maska za sve neostvarene i neispunjene obaveze.

Na sastanku sa predstavnicima lokalne samouprave, narodnim poslanicima iz Bujanovca i predstavnicima romske zajednice predstavljen je Akcioni plan socijalnog uključivanja Roma u Bujanovcu. Na sastanku su govorili Predsednik opštine gospodin Šaip Kamberi, narodni poslanik gospodin Nenad Mitrović, predstavnici romske zajednice gospodin Arif Ameti i gospodin Kenan Rašitović i dr Goran Bašić, autor Akcionog plana. Akcioni plan je nastao na inicijativu Regionalnog centra za saradnju (Sarajevo).

Isključivanje organizacija civilnog društva iz procesa izmena zakona kojima je uređen položaj nacionalnih manjina i oglušivanje o primedbe i predloge koje su uputile Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave u vezi sa Nacrtom zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina ne doprinosi ni učvršćivanju vladavine prava niti donošenju rešenja koja su u najboljem interesu građana i građanki.

Nastojeći da doprinesu unapređenju pravnog i društvenog položaja nacionalnih manjina i vodeći računa o tome da su Akcionim planom za pregovaranje Poglavlja 23 utvrđeni rokovi u kojima je potrebno da se suštinski unapredi stanje o ovoj oblasti organizacije civilnog društva su nakon Javne rasprave o pomenutom Nacrtu zakona uputile nadležnom Ministarstvu dokument u kojem pored ukazivanja na probleme predlažu i način na koji se oni mogu prevazići u roku koji ne ugrožava ostvarivanje Akcionog plana. Obrazloženje problema i predloge rešenja organizacije civilnog društva su zasnovale na dugogodišnjim istraživanjima, činjenicama i neposrednom radu sa pripadnicima nacionalnih manjina. Prethodno, organizacije civilnog društva su na pomenutoj Javnoj raspravi koju je organizovalo Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu saopštile isto mišljenje.

Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, donet 2002. godine, bio je izraz duha vremena u kojem su prihvatane evropske vrednosti i iskazivana spremnost SR Jugoslavije da unapredi narušene međuetničke odnose, uredi položaj i prava nacionalnih manjina u državama članicama Srbiji i Crnoj Gori. Nizom pogrešnih odluka nakon toga u vezi sa upravljanjem multietničnosti, propuštanjem da se blagovremeno donese zakon kojim bi se uredio položaj nacionalnih manjina u Srbiji, prekomernim uticajem političkih stranaka na pitanja koja se odnose na zaštitu kulturnih prava nacionalnih manjina devastiran je ogroman demokratski potencijal koji je ovaj Zakon imao. Nastojanja da se stanje popravi u okviru ispunjenja Akcionog plana za primenu Poglavlja 23 su dobrodošla i potrebna su, ali Nacrt koji se razmatra u javnoj raspravi ne garantuju ni valjanu, održivu politiku društvene integracije, niti efektivnu zaštitu prava nacionalnih manjina. Pisci Nacrta nisu uzeli u obzir predloge koje su na osnovu istraživanja, podataka i činjenica proteklih četrnaest godina upućivali stručnjaci i civilna udruženja. Ponuđena rešenja zaslužuju temeljnu raspravu i sagledavanje u sklopu šire i temeljne pravne rekonstrukcije instituta “kulturne autonomije”, “manjinske samouprave” i delotvornog učešća nacionalnih manjina u javnom životu.

Sednica Saveta za nacionalne manjine RS koja je bila zakazana za danas, odložena je iako je sednici od 28 prisustvovalo 26 članova saveta.

Prilikom usvajanja dnevnog reda ispred Koordinacije nacionalnih saveta predsednik Nacionalnog saveta bošnjačke nacionalne manjine Sulejman Ugljanin, zatražio je da se sa dnevnog reda sednice skinu tri tačke dnevnog reda koje se odnose na Izveštaj o Akcionom planu za ostvarivanje prava nacionalnih manjina, Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina i Predlog prioritetne oblasti finansiranja za 2017. godinu iz Budžetskog fonda za nacionalne manjine.

Ministarka Ana Brnabić, predsedavajuća Saveta, tražila je da se po Poslovniku članovi Saveta o tome izjasne ističući da su ovo tri ključne teme o pravima nacionalnih manjina u Srbiji i da nije jasno zbog čega nacionalni saveti o njima ne žele da diskutuju, tim pre što su svi učesnici mogli da utiču na dnevni red jer im je dostavljen nedelju dana pre održavanja sednice. Za dnevni red glasali su predsednici nacionalnih saveta bugarske, bunjevačke, romske, crnogorske i egipatske manjine, kao i svi predstavnici Vlade koju su predstavljali ministarka pravde Nela Kuburović i državni sekretari u Ministarstvu prosvete, Ministarstvu kulture i informisanja, predstavnik Ministarstva spoljnih poslova, direktor Uprave za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama i direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović. Sednici je prisustvovao i Vladimir Božović, savetnik u kabinetu Predsednika Vlade.

Kako većina predsednika nacionalnih saveta nije glasala za predloženi dnevni red sednica Saveta za nacionalne manjine je odložena.

Sednicu je obeležilo neprimereno obraćanje predsednika albanskog nacionalnog saveta, Jonuza Musliua ministarki Brnabić. Musliu je pretećim tonom, uz podizanje prsta, rekao da se „ovde uvodi diktatura“, na šta je ministarka podsetila da se sprovođenje zakona u Srbiji ne može nazivati diktaturom i da je AP usvojen te da izmene AP nisu tema, već njegovo sprovođenje.

U pripremi AP učestvovali su predstavnici svih Nacionalnih saveta nacionalnih manjina, kao i predstavnici OEBS-a i Saveta Evrope. Ovaj AP usvojen je 3. marta 2016. godine.

(Preuzeto sa sajta Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu).

Cincarska zajednica u Srbiji je malobrojna ima svega 243 pripadnika, odnosno toliko ih se na poslednjem Popisu stanovništva izjasnilo da su cincarskog porekla. U prošlosti zajedno sa Srbima gradili su privredu, trgovinu, građansko društvo, vojevali su zajedno, gradili državu i kulturu. Spisak viđenijih Cincara je podugačak, a tragovi njihove kulture i dostignuća utkani su u našoj arhitekturi, umetnosti, književnosti, nauci, političkoj kulturi.

Tih 243 Cincara i Cincarki osnovalo je Udruženje srpsko-cincarskog prijateljstva “Lunjina” i odlučilo da se stara o cincarskom nasleđu, kulturi i jeziku. Da bi to uradili, odnosno da bi stekli institucionalno priznanje identiteta, kako je zakonom propisano, pre četiri godine su podneli zahtev da formiraju Nacionalni savet cincarske nacionalne manjine. U nadležnom Ministarstvu je rečeno da to nije moguće jer ih nema 300 (tri stotine) kako je naknadno i propisano članom 44. Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Zašto je mera ostvarivanja prava na zaštitu viševekovne kulture i nasleđa, očuvanja jezika i identiteta baš 300 nije poznato. Bilo kako bilo Upravni sud je poništio rešenje nadležnog Ministarstva ukazujući mu na to da BROJ pripadnika nacionalne manjine ne može biti jedini i isključiv kriterijum za priznavanje prava na zaštitu i očuvanje njihovog identiteta. Istog stava je bio i Zaštitnik građana naglasivši da je mali broj pripadnika nacionalne manjine znak njihove ranjivosti i da im upravo zbog toga treba pružiti posebne uslove za očuvanje identiteta. Rešenje nadležnog Ministarstva je poništeno, ali njegove posledice nisu. Cincarima nije na zakonom propisan način priznat identitet i nije im omogućeno da formiraju “manjinsku samoupravu”. To što ih priznaje istorija, kultura, čaršija, činjenice, razboriti ljudi, najzad i Upravni sud i Ombudsman nije dovoljno za državnu upravu koja lošim zakonima koje, uprkos tome što je njihova rešenja osporavao Ustavni sud, a u praksi izazivaju brojne probleme, pojedini uporno proglašavaju najvišim standardima zaštite prava nacionalnih manjina, i još gorom njihovom primenom, skoro dve decenije propušta priliku da valjano upravlja multietničnosti.

Vlada Republike Srbije je 6. marta 2016. godine usvojila Strategiju socijalnog uključivanja Roma i Romkinja u periodu 2016–2025. godine. U Strategiji su uključene mere koje je Vlada prihvatila usvajanjem AP za Poglavlje 23 od 27. aprila 2016. godine i mere iz Operativnih zaključaka sa Seminara o socijalnom uključivanju Roma od 11. juna 2015. godine. Najavljeno donošenje Akcionog plana za prve drugu i treću godinu sprovođenja Strategije i najave ispunjenja obaveze o institucionalizaciji mehanizma upravljanja Strategijom su više nego dobrodošle, ali Centar za istraživanje etniciteta podseća i na preduslove koje bi trebalo ispuniti da bi se stvorile šanse za uspešno sprovođenje strateških mera i aktivnosti.

Preduslovi za delotvorno ostvarivanje Strategije socijalnog uključivanja Roma i Romkinja

Vlada Republike Srbije je usvojila Strategiju za socijalno uključivanje Roma u martu 2016. godine. Uprkos pojedinačnim aktivnostima koje u vezi sa sprovođenjem Strategije preduzimaju organi javne vlasti, organizacije civilnog društva i međunarodna zajednica uočljivo je to da ovim složenim procesom koji bi trebalo da se na nacionalnom i lokalnom nivou sprovodi u pet strateški utvrđenih javnih politika (obrazovanje, zapošljavanje, stanovanje, zdravlje, socijalna zaštita) niko ne upravlja. Strategijom je utvrđeno da će ovim procesom upravljati Koordinaciono telo za socijalno uključivanje Roma, a da će mu u tome pomagati Kancelarija za ljudska i manjinska prava i Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva. Odsustvo upravljanja i odgovornosti poslovima od strateškog značaja uslovili su loše rezultate prethodnog strateškog dokumenta unapređenja položaja Roma u Srbiji i ta činjenica bi trebalo da upozori donosioce odluka na to šta bi trebalo neodložno uraditi – formirati koordinaciono telo za sprovođenje strategije, stvoriti uslove za njeno sprovođenje u lokalnoj samoupravi, doneti ostvarive akcione planove i utvrditi načine redovnog izveštavanja o sprovođenju strateških mera. Ukoliko se to uskoro ne dogodi postoje velike šanse da Strategija usvojena ove godine postane još jedno Potemkinovo selo politika rešavanja problema siromaštva i diskriminacije Roma.

Informacije o tome da je moguće raseljavanje još jednog neformalnog beogradskog naselja u kojem žive Romi je uznemirujuća kako zbog sudbine tih ljudi, tako i zbog činjenice da je i nakon što je Vlada Republike Srbije usvojila Strategiju za socijalno uključivanje Roma moguće da lokalne samouprave postupaju suprotno onome što je u ovom dokumentu napisano. U Strategiji je jasno napisano šta, u skladu sa međunarodnim standardima zaštite ljudskih prava, nadležni organi treba da preduzmu prilikom raseljavanja Roma iz neformalnih i neodrživih naselja. Najavljenim izmenama propisa trebalo bi da se uredi postupak raseljavanja neformalnih naselja, ali nepoštovanje postojećih propisa ne uliva veru da će lokalne samouprave prestati sa praksom nezakonitog raseljavanja i kada nova zakonska rešenja budu stupila na snagu.