Logo - Mreza za interkulturalnost-01

Interkulturalni-omladinski-centar

POLITIČKA AKCIJA - Romski pokret i promene - Goran Bašić Rasprostranjenost romskih naselja

multi-kulti
akt-arhiva
pracenje-izbora-nsnm


VODIČ ZA INKLUZIVNE KULTURNE POLITIKE izvestaj - koricemedijii prisilne migracije  koricaosi koricakultura i ekonomski razvoj - koricaknjiga - od segregativne ka inoj politici multikulturalnosti 1

Mreža za interkulturalnost
Centar za istraživanje etniciteta (Beograd)
Centar za regionalizam (Novi Sad)
Centar za razvoj civilnog društva (Zrenjanin)
Agenda (Beograd)
DamaD (Novi Pazar)
Centar za demokratiju, ljudska prava i regionalnu saradnju (Beograd)
UrbanIn (Novi Pazar)
Centar za interkulturnu komunikaciju (Petrovaradin)
Beogradski centar za ljudska prava (Beograd)

U SUSRET JAVNOJ RASPRAVI O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ZAŠTITI PRAVA I SLOBODA NACIONALNIH MANJINA
utorak, 20 decembar 2016 12:55

domineZakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, donet 2002. godine, bio je izraz duha vremena u kojem su prihvatane evropske vrednosti i iskazivana spremnost SR Jugoslavije da unapredi narušene međuetničke odnose, uredi položaj i prava nacionalnih manjina u državama članicama Srbiji i Crnoj Gori. Nizom pogrešnih odluka nakon toga u vezi sa upravljanjem multietničnosti, propuštanjem da se blagovremeno donese zakon kojim bi se uredio položaj nacionalnih manjina u Srbiji, prekomernim uticajem političkih stranaka na pitanja koja se odnose na zaštitu kulturnih prava nacionalnih manjina devastiran je ogroman demokratski potencijal koji je ovaj Zakon imao. Nastojanja da se stanje popravi u okviru ispunjenja Akcionog plana za primenu Poglavlja 23 su dobrodošla i potrebna su, ali Nacrt koji se razmatra u javnoj raspravi ne garantuju ni valjanu, održivu politiku društvene integracije, niti efektivnu zaštitu prava nacionalnih manjina. Pisci Nacrta nisu uzeli u obzir predloge koje su na osnovu istraživanja, podataka i činjenica proteklih četrnaest godina upućivali stručnjaci i civilna udruženja. Ponuđena rešenja zaslužuju temeljnu raspravu i sagledavanje u sklopu šire i temeljne pravne rekonstrukcije instituta “kulturne autonomije”, “manjinske samouprave” i delotvornog učešća nacionalnih manjina u javnom životu.

 
ODLOŽENA SEDNICA SAVETA ZA NACIONALNE MANJINE
petak, 16 decembar 2016 00:00

javna raspravaSednica Saveta za nacionalne manjine RS koja je bila zakazana za danas, odložena je iako je sednici od 28 prisustvovalo 26 članova saveta.

Prilikom usvajanja dnevnog reda ispred Koordinacije nacionalnih saveta predsednik Nacionalnog saveta bošnjačke nacionalne manjine Sulejman Ugljanin, zatražio je da se sa dnevnog reda sednice skinu tri tačke dnevnog reda koje se odnose na Izveštaj o Akcionom planu za ostvarivanje prava nacionalnih manjina, Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina i Predlog prioritetne oblasti finansiranja za 2017. godinu iz Budžetskog fonda za nacionalne manjine.

Ministarka Ana Brnabić, predsedavajuća Saveta, tražila je da se po Poslovniku članovi Saveta o tome izjasne ističući da su ovo tri ključne teme o pravima nacionalnih manjina u Srbiji i da nije jasno zbog čega nacionalni saveti o njima ne žele da diskutuju, tim pre što su svi učesnici mogli da utiču na dnevni red jer im je dostavljen nedelju dana pre održavanja sednice. Za dnevni red glasali su predsednici nacionalnih saveta bugarske, bunjevačke, romske, crnogorske i egipatske manjine, kao i svi predstavnici Vlade koju su predstavljali ministarka pravde Nela Kuburović i državni sekretari u Ministarstvu prosvete, Ministarstvu kulture i informisanja, predstavnik Ministarstva spoljnih poslova, direktor Uprave za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama i direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović. Sednici je prisustvovao i Vladimir Božović, savetnik u kabinetu Predsednika Vlade.

Kako većina predsednika nacionalnih saveta nije glasala za predloženi dnevni red sednica Saveta za nacionalne manjine je odložena.

Sednicu je obeležilo neprimereno obraćanje predsednika albanskog nacionalnog saveta, Jonuza Musliua ministarki Brnabić. Musliu je pretećim tonom, uz podizanje prsta, rekao da se „ovde uvodi diktatura“, na šta je ministarka podsetila da se sprovođenje zakona u Srbiji ne može nazivati diktaturom i da je AP usvojen te da izmene AP nisu tema, već njegovo sprovođenje.

U pripremi AP učestvovali su predstavnici svih Nacionalnih saveta nacionalnih manjina, kao i predstavnici OEBS-a i Saveta Evrope. Ovaj AP usvojen je 3. marta 2016. godine.

(Preuzeto sa sajta Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu).

 
“VELIKI” i “MALI”
četvrtak, 15 decembar 2016 00:00

knezmihailovaCincarska zajednica u Srbiji je malobrojna ima svega 243 pripadnika, odnosno toliko ih se na poslednjem Popisu stanovništva izjasnilo da su cincarskog porekla. U prošlosti zajedno sa Srbima gradili su privredu, trgovinu, građansko društvo, vojevali su zajedno, gradili državu i kulturu. Spisak viđenijih Cincara je podugačak, a tragovi njihove kulture i dostignuća utkani su u našoj arhitekturi, umetnosti, književnosti, nauci, političkoj kulturi.

Tih 243 Cincara i Cincarki osnovalo je Udruženje srpsko-cincarskog prijateljstva “Lunjina” i odlučilo da se stara o cincarskom nasleđu, kulturi i jeziku. Da bi to uradili, odnosno da bi stekli institucionalno priznanje identiteta, kako je zakonom propisano, pre četiri godine su podneli zahtev da formiraju Nacionalni savet cincarske nacionalne manjine. U nadležnom Ministarstvu je rečeno da to nije moguće jer ih nema 300 (tri stotine) kako je naknadno i propisano članom 44. Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Zašto je mera ostvarivanja prava na zaštitu viševekovne kulture i nasleđa, očuvanja jezika i identiteta baš 300 nije poznato. Bilo kako bilo Upravni sud je poništio rešenje nadležnog Ministarstva ukazujući mu na to da BROJ pripadnika nacionalne manjine ne može biti jedini i isključiv kriterijum za priznavanje prava na zaštitu i očuvanje njihovog identiteta. Istog stava je bio i Zaštitnik građana naglasivši da je mali broj pripadnika nacionalne manjine znak njihove ranjivosti i da im upravo zbog toga treba pružiti posebne uslove za očuvanje identiteta. Rešenje nadležnog Ministarstva je poništeno, ali njegove posledice nisu. Cincarima nije na zakonom propisan način priznat identitet i nije im omogućeno da formiraju “manjinsku samoupravu”. To što ih priznaje istorija, kultura, čaršija, činjenice, razboriti ljudi, najzad i Upravni sud i Ombudsman nije dovoljno za državnu upravu koja lošim zakonima koje, uprkos tome što je njihova rešenja osporavao Ustavni sud, a u praksi izazivaju brojne probleme, pojedini uporno proglašavaju najvišim standardima zaštite prava nacionalnih manjina, i još gorom njihovom primenom, skoro dve decenije propušta priliku da valjano upravlja multietničnosti.

 
PREDUSLOVI ZA DELOTVORNO OSTVARIVANJE STRATEGIJE SOCIJALNOG UKLJUČIVANJA ROMA I ROMKINJA
subota, 12 novembar 2016 00:00

Vlada Republike Srbije je 6. marta 2016. godine usvojila Strategiju socijalnog uključivanja Roma i Romkinja u periodu 2016–2025. godine. U Strategiji su uključene mere koje je Vlada prihvatila usvajanjem AP za Poglavlje 23 od 27. aprila 2016. godine i mere iz Operativnih zaključaka sa Seminara o socijalnom uključivanju Roma od 11. juna 2015. godine. Najavljeno donošenje Akcionog plana za prve drugu i treću godinu sprovođenja Strategije i najave ispunjenja obaveze o institucionalizaciji mehanizma upravljanja Strategijom su više nego dobrodošle, ali Centar za istraživanje etniciteta podseća i na preduslove koje bi trebalo ispuniti da bi se stvorile šanse za uspešno sprovođenje strateških mera i aktivnosti.

 

Preduslovi za delotvorno ostvarivanje Strategije socijalnog uključivanja Roma i Romkinja

 
KO UPRAVLJA STRATEGIJOM SOCIJALNOG UKLJUČIVANJA ROMA?
subota, 08 oktobar 2016 11:41

vreme-318x318Vlada Republike Srbije je usvojila Strategiju za socijalno uključivanje Roma u martu 2016. godine. Uprkos pojedinačnim aktivnostima koje u vezi sa sprovođenjem Strategije preduzimaju organi javne vlasti, organizacije civilnog društva i međunarodna zajednica uočljivo je to da ovim složenim procesom koji bi trebalo da se na nacionalnom i lokalnom nivou sprovodi u pet strateški utvrđenih javnih politika (obrazovanje, zapošljavanje, stanovanje, zdravlje, socijalna zaštita) niko ne upravlja. Strategijom je utvrđeno da će ovim procesom upravljati Koordinaciono telo za socijalno uključivanje Roma, a da će mu u tome pomagati Kancelarija za ljudska i manjinska prava i Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva. Odsustvo upravljanja i odgovornosti poslovima od strateškog značaja uslovili su loše rezultate prethodnog strateškog dokumenta unapređenja položaja Roma u Srbiji i ta činjenica bi trebalo da upozori donosioce odluka na to šta bi trebalo neodložno uraditi – formirati koordinaciono telo za sprovođenje strategije, stvoriti uslove za njeno sprovođenje u lokalnoj samoupravi, doneti ostvarive akcione planove i utvrditi načine redovnog izveštavanja o sprovođenju strateških mera. Ukoliko se to uskoro ne dogodi postoje velike šanse da Strategija usvojena ove godine postane još jedno Potemkinovo selo politika rešavanja problema siromaštva i diskriminacije Roma.

 
RASELJAVANJE ROMSKIH NASELJA
petak, 07 oktobar 2016 00:00

ljimpInformacije o tome da je moguće raseljavanje još jednog neformalnog beogradskog naselja u kojem žive Romi je uznemirujuća kako zbog sudbine tih ljudi, tako i zbog činjenice da je i nakon što je Vlada Republike Srbije usvojila Strategiju za socijalno uključivanje Roma moguće da lokalne samouprave postupaju suprotno onome što je u ovom dokumentu napisano. U Strategiji je jasno napisano šta, u skladu sa međunarodnim standardima zaštite ljudskih prava, nadležni organi treba da preduzmu prilikom raseljavanja Roma iz neformalnih i neodrživih naselja. Najavljenim izmenama propisa trebalo bi da se uredi postupak raseljavanja neformalnih naselja, ali nepoštovanje postojećih propisa ne uliva veru da će lokalne samouprave prestati sa praksom nezakonitog raseljavanja i kada nova zakonska rešenja budu stupila na snagu.

 
Članstvo u Komitetu eksperata za praćenje primene Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina
nedelja, 25 septembar 2016 16:54

gb 2Komitet ministara Saveta Evrope izabrao je dr Gorana Bašića, osnivača i saradnika Centra za istraživanje etniciteta, za člana Komiteta eksperata za praćenje primene Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina. (Resolution CM/ResCMN(2016)14)

 
MANDATARU UPUĆENA INICIJATIVA ZA USTANOVLJAVANJE MINISTARSTVA ZA LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA
utorak, 07 jun 2016 17:27

ljimpMandataru za sastav nove Vlade Republike Srbije gospodinu Aleksandru Vučiću upućena je Inicijativa za ustanovljavanje Ministarstva za ljudska i manjinska prava. Inicijativom se zagovara ustanovljavanje Ministarstva koje bi se na osnovu propisanih upravnih nadležnosti i pune političke odgovornosti staralo o ostvarivanju i zaštiti ljudskih i manjinskih prava.

 

INICIJATIVA

 
DOBRA UPRAVA I LJUDSKA PRAVA
ponedeljak, 16 maj 2016 19:11

ljimpKvalitet života, ostvarivanje i zaštita ljudskih prava zavise u velikoj meri od toga na koji način organi javne uprave upravljaju javnim politikama i kako se u obrazovnom, kulturnom i medijskom sistemu razvija kultura ljudskih prava. Prema izveštajima međunarodnih organizacija, nezavisnih državnih organa i nevladinih organizacija našem društvu nedostaju i jedno i drugo – kvalitetnija uprava ljudskim pravima i kultura ljudskih prava. O ovim pitanjima i inicijativi za ustanovljavanje Ministarstva za ljudska i manjinska prava govoriće 17. maja u Medija centru u Beogradu Osman Balić, Aleksandar Popov i Goran Bašić.

AGENDA

 
Zašto se ljudskih prava setimo tek kada smo ugroženi?
četvrtak, 05 maj 2016 08:24

ljimpLjudska prava su vrednost, sa njima se rađamo, neotuđiva su i pripadaju nam zbog toga što imamo potrebu da živimo dostojanstveno i sigurno. Dužnost je država i međunarodnih institucija da urede društveni, pravni, politički, ekonomski prostor tako da bez prepreka možemo da planiramo život i stremimo ka sreći. Međutim, građanska dužnost svakog je da čuva vrednosti kojima stremi. Kada je reč o ljudskim pravima obično se setimo zašto je važna njihova zaštita tek kada nam je ugroženo neko pravo ili kada na putu ka ostvarivanju ličnih ciljeva naiđemo na prepreke koje ne možemo da prevaziđemo. Ljudska prava se čuvaju svakodnevno, ona nisu paragrafi u konvencijama, ustavima i propisima već deo nas i našeg neposrednog okruženja. Ona su deo života i kada ih nema, nisu nam priznata ili su ugrožena osećamo se kao da nam nedostaje vazduh. Zbog toga bi u obrazovnom, kulturnom, medijskom prostoru, u javnoj upravi, među civilnim društvom trebalo razvijati kulturu ljudskih prava usklađenu sa ljudskim potrebama, a takvu politiku mora i dužna je da vodi država na koju smo preneli deo našeg suvereniteta upravo zbog toga da bi obezbedila uslove za dostojanstven život.

 
Kako upravljati ljudskim pravima – razgovor sa građanima u Nišu i Leskovcu
utorak, 26 april 2016 00:00

13086846 592044034278791 2084263085381589359 oModel policentričnog upravljanja ljudskim pravima, u više organa javne vlasti, nije doprineo njihovoj boljoj zaštiti i razvijanju načina na koji se unapređuju, prate i o njima izveštava. Poseban problem predstavlja „upravljanje“ ljudskim pravima u lokalnim samoupravama, odnosno u neposrednom okruženju u kojem ostvarujemo većinu svojih prava. Čini se da bi racionalnije i ekonomičnije, a za građane povoljnije bilo ukoliko bi o ostvarivanju, zaštiti, koordinaciji poslova u vezi sa ljudskim pravima računa vodilo posebno ministarstvo. Uloga ovog državnog organa bi bila da razvije mehanizme u javnoj upravi koji bi efikasno doprinosili institucionalizaciji ljudskih prava u javnom prostoru.

 
INICIJATIVA ZA USTANOVLJAVANJE MINISTARSTVA ZA LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA PODRŽANA U NOVOM SADU I SUBOTICI
petak, 22 april 2016 00:00

novi sadInicijativa za ustanovljavanje Ministarstva za ljudska i manjinska prava koju je pokrenuo Centar za istraživanje etniciteta, nakon Beograda, podržana i u Novom Sadu i Subotici.

Na tribini na kojoj se govorilo o razlozima ponovnog ustanovljavanja Ministarstva za ljudska i manjinska prava istaknuto je da dosadašnje loše iskustvo sa ranijim ministarstvima ne sme biti prepreka njegovog ponovnog uspostavljanja, a da bi se uz punu političku odgovornost, kvalitetan kadar i jasno određene nadležnosti koje obuhvataju normativne, koordinacione i nadzorne državne poslove u oblasti ljudskih i manjinskih prava, izbeglo ponavljanje ranijih grešaka.

 
<< Početak < Prethodna 1 2 3 4 5 6 7 8 9 Sledeća > Kraj >>

Strana 1 od 9

UNESCO-Konvencija-o-kulturnoj-raznolikostiAgenda 21 za kulturu Bela knjiga o interkulturnom dijalogu Ljubljanske smernice za integraciju raznolikih društava popis-stanovnistva-2012-prema-nacionalnosti-1 standardizacija-romskog-jezikaIZVESTAJ-O-SPROVODJENJU-STRATEGIJEprilozi strategiji unapredjenja polozaja romapolazna studija

Online
Imamo 2 gostiju na mreži
Statistika
Broj pregleda članka : 234117
feed-image RSS
© 2017 Centar za istraživanje etniciteta