| Stanje ljudskih prava u Srbiji je takvo da zahteva pojačanu brigu organa javne vlasti. Prema izveštaju Poverenice za zaštitu ravnopravnosti sa diskriminacijom suočavaju se Romi, osobe sa invaliditetom, LGBT i druge ranjive grupe, a Zaštitnik građana ukazuje na to da organi javne vlasti nisu razvili načine za primenu međunarodnih standarda i nacionalnih propisa kojim se štite ljudska prava, te da pojedinim poslovima od značaja za njihovo ostvarivanje ne upravljaju zakonom obavezani državni organi. Načini praćenja i izveštavanja ostvarivanja prava pojedinih ranjivih grupa (Romi, osobe sa invaliditetom) još uvek nisu ustanovljeni. U lokalnim samoupravama ostvarivanje i zaštita ljudskih prava se ne ostvaruje u skladu sa principom inkluzije koji je na državnom nivou usvojen u značajnim strategijama i propisima. Veliki broj građana suočava se sa zaštitom osnovnih ljudskih prava – na rad, zdravlje, zdravu životnu sredinu, a pripadnici pojedinih osetljivih društvenih grupa, poput žena i dece, suočavaju se sa nasiljem. Osnov za unapređenje stanja ljudskih prava jeste dobra uprava, odnosno ustanovljavanje ministarstva koje će se sa punom odgovornošću i odgovarajućim ljudskim, materijalnim i finasijskim resursima starati o doslednom ostvarivanju ljudskih prava. Prethodnih godina uređenje i zaštita ljudskih prava su poveravani različitim državnim organima, ali poslove u vezi sa tim pitanjima obavljala su tela koja nisu imala upravnu i političku snagu neophodnu za prevazilaženje postojećeg stanja. Ustanovljavanjem Ministarstva za ljudska prava u budućoj Vladi Republike Srbije bi na racionalan i ekonomičan način objedinilo poslove kojima su zaduženi različiti organi javne vlasti, uspostavila upravna odgovornost i obezbedio osnov za sprovođenje ustavnih, strateških i zakonskih obaveza ostvarivanja i zaštite ljudskih prava. |
