Model policentričnog upravljanja ljudskim pravima, u više organa javne vlasti, nije doprineo njihovoj boljoj zaštiti i razvijanju načina na koji se unapređuju, prate i o njima izveštava. Poseban problem predstavlja „upravljanje“ ljudskim pravima u lokalnim samoupravama, odnosno u neposrednom okruženju u kojem ostvarujemo većinu svojih prava. Čini se da bi racionalnije i ekonomičnije, a za građane povoljnije bilo ukoliko bi o ostvarivanju, zaštiti, koordinaciji poslova u vezi sa ljudskim pravima računa vodilo posebno ministarstvo. Uloga ovog državnog organa bi bila da razvije mehanizme u javnoj upravi koji bi efikasno doprinosili institucionalizaciji ljudskih prava u javnom prostoru.