Centar za regionalizam iz Novog Sada, jedan od osnivača Mreže za interkulturalnost saopštiće rezultate praćenja transparentnosti rada nacionalnih saveta mađarske, slovačke, romske, bugarske i rumunske nacionalne manjine. Pored stručnjaka Centra o radu ovih manjinskih samouprava govoriće i njihovi predstavnici.

Centar za razvoj civilnog društva iz Zrenjanina, jedan od osnivača Mreže za interkulturalnost, organizovao je razgovor o problemima sa kojima se u vezi sa zaštitom etno-kulturnog identiteta suočavaju pripadnici vlaške nacionalne manjine. Pored dr Snežane Ilić, koordinatorke projekta, o dilemama kulturne politike Vlaha govoriće i predsednik Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine Radiša Dragojević i predsednik Foruma za kultura Vlaha Dragomir Dragić.

DamaD iz Novog Pazara, jedan od osnivača Mreže za interkulturalnost, organizuje razgovore sa građanima u šest lokalnih samouprava o pitanjima sigurnosti u lokalnoj zajednici. Cilj razgovora je da se ojača građanska inicijativa i odgovornost u lokalnoj zajednici odnosno da se podstakne želja za aktivnim učešćem građana u lokalnim promenama. U razgovorima će učestvovati Jelena Milić, Zoran Lutovac, Marijana Pajvančić, Jadranka Jelinčić, Olivera Vuković i Goran Bašić.

Položaj Roma u Srbiji nije bitno unapređen od 2009. godine kada je Vlada RS usvojila Strategiju na osnovu koje je trebalo stvoriti uslove za smanjivanje „razlika između Roma i građana drugih nacionalnosti“. Na slabosti „Strategije“ ukazao je Zaštitnik građana u svom Izveštaju i preporukama koje je upućivao organima javne vlasti, ali i organizacije civilnog društva – Liga za dekadu Roma, ERRC, Centar za prava manjina i drugi. Polazeći od ovih nalaza Kancelarija za unapređenje ljudskih i manjinskih prava Vlade RS je počela sa analizom stanja i izradom polazne studije za novi strateški dokument. Kancelarija je organizovala sastanke sa predstavnicima državnih organa i nevladinim organizacijama na kojima je razgovarano o principima na kojima bi trebalo osmisliti delotvoran način rešavanja problema Roma. U razgovorima je aktivno učestvovao i dr Goran Bašić član tima stručnjaka koji priprema pomenutu studiju.

AUTOR: GORAN BAŠIĆ

Uređivanje položaja nacionalnih manjina u Srbiji počelo je 2002. godine, a nedavno izmenjeni Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina očekuju nove izmene jer nije usaglašen sa Ustavom, a ni sa prirodom multikulturalnosti u zemlji.

Nacionalni saveti nacionalnih manjina su tela manjinske samouprave koja se staraju o sprovođenju kulturne autonomije kojom država obezbeđuje zaštitu etničkih i kulturnih identiteta nacionalnih manjina. Zakon iz 2009. godine kojim su utvrđeni izbor i nadležnosti ovih tela sadrži brojne propuste na koje su stručnjaci ukazivali još tokom rasprave koja je prethodila njegovom usvajanju, a kasnije su na njih upozorili i Ustavni sud i sva nezavisna tela: Zaštitnik građana, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka ličnosti.

Nakon usvajanja izmena i dopuna ovog zakona, otklonjen je tek deo propusta, odnosno trebalo bi da su stvoreni uslovi za sprovođenje izbora nacionalnih saveta. Međutim, tokom skupštinske rasprave najavljene su nove izmene istog zakona kojima ga, u skladu sa odlukom Ustavnog suda, treba usaglasiti sa Ustavom RS u delu kojim su uređene nadležnosti nacionalnih saveta i njihov odnos sa organima javne vlasti.

Povodom obeležavanja 11. maja dana Bošnjaka u Srbiji Bošnjačko nacionalno vijeće i Zavod za kulturu sandžačkih Bošnjaka u Republici Srbiji organizovali su tribinu posvećenu pitanjima zaštite i unapređenja kulturnog nasleđa. Autohtona materijalna i nematerijalna kulturna baština Bošnjaka deo je ukupnog kulturnog nasleđa Srbije i pored njenog očuvanja i zaštite treba voditi računa o orgomnom potencijalu koji ona poseduje za razvoj kulturnih industrija i ekonomski razvoj. 

Mreža za interkulturalnost prati ostvarivanje prava nacionalnih manjina u Srbiji, a naročito prilike u vezi sa izmenama Zakona o nacionalnim savetima i izborima manjinskih samouprava koji bi trebalo da se održe u junu ove godine.

Nacionalni saveti nacionalnih manjina izabrani su u skladu sa Zakonom o nacionalnim savetima na izborima održanim 6. juna 2010. godine, a ova tela manjinske samouprave u oblasti kulturne autonomije konstituisana su u roku od trideset dana od proglašenja konačnih rezultata. Mandat člana Nacionalnog saveta traje četiri godine, a član 35 istog Zakona obavezuje nadležnog ministra da najkasnije devedeset dana pre isteka mandata nacionalnog saveta donese odluku o raspisivanju izbora. Propisano je da se izbori održavaju istovremeno za sve manjinske samouprave i da moraju biti okončani najkasnije petnaest dana pre istaka mandata na koji su izabrani članovi nacionalnog saveta. Prema Zakonu o ministarstvima o izborima nacionalnih saveta staralo se Ministarstvo pravde i državne uprave.

Zaštitnik građana, Saša Janković predao je Narodnoj skupštini Izveštaj o sprovođenju Strategije za unapređenje položaja Roma 10. decembra 2013. godine na Dan ljudskih prava. Četiri meseca kasnije, 8. aprila 2014. godine, povodom Svetskog dana Roma, organizovao je razgovor o ovom dokumentu. Nema saznanja o tome da je u međuvremenu bilo koji državni organ reagovao na Izveštaj Zaštitnika građana u kojem se ukazuje na to da Strategijom koju je usvojila Vlada Republike Srbije niko ne upravlja, da je umesto inkluzije u obrazovanju u nekoliko lokalnih samouprava podstaknuta segregacija učenika romske nacionalnosti, da nisu propisane afirmativne mere u obrazovanju i prilikom zapošljavanja, kao i da većina Roma obuhvaćenih istraživanjem koje je ombudsman sproveo nema saznanja o tome da Strategija postoji.

Komisija za proučavanje života i običaja Roma Srpske akademije nauka i umetnosti uputila je povodom 8. aprila Svetskog dana Roma najbolje želje romskoj zajednici, ali i izrazila „zabrinutost zbog sporog napretka u vezi sa problemima koji otežavaju osnovna ljudska prava pripadnika ove izuzetno ranjive grupe“ i upozorila na to da se zaštita ljudskih prava i suzbijanje diskriminacije Roma zahtevaju odlučniju akciju i afirmaciju vrednosti kojima se obezbeđuje suštinska ravnopravnost i socijalna pravda.

Svetski dan Roma, 8. april, sećanje je na 1971. godinu kada su romski intelektualci i aktivisti odlučili da pokrenu političku akciju za emancipaciju Roma. Od tada, počela je je istrajna borba za priznavanje identiteta, uvažavanje kulture i građansku ravnopravnost. Inspiracija promenama i politikama unapređenja položaja Roma, početkom osme decenije XX veka bila su iskustva jugoslovenskih Roma od kojih je najveći broj živeo u Srbiji i Makedoniji. Siromaštvo, diskriminacija, nepravde ni četiri decenije nakon što je ovaj proces počeo i dobio svoju političku artikulaciju u principu inkluzije nisu iskorenjene i prepreka su ostvarivanju građanske ravnopravnosti i ljudskih prava većine Roma. Izazovi i iskušenja savremenog društva u kojem dekonstrukcija socijalne države umanjuje šanse za pravičniju distribuciju javnih dobara i teret integracije stavljaju na pojedinca ne idu na ruku siromašnima među kojima su Romi zbog generacijskog, strukturnog siromaštva najugroženiji. Bez obzira na nepovoljne okolnosti treba odlučno nastaviti sa ekonomskim i prosvetnim osnaživanje romske zajednice – realnim i pravičnim povlasticama u javnim politikama obrazovanja i zapošljavanja stvoraju se predpostavke za puno ostvarivanje ekonomskih, socijalnih i građanskih prava Roma.

Među predloženima za nagradu „Zlatni točak“ koju Nacionalni savet romske nacionalne manjine dodeljuje i ličnostima koje su doprinele inkluziji Roma je i dr Goran Bašić, saradnik Centra za istraživanje etniciteta. Uvažavajući rad i dobre namere Nacionalnog saveta Roma Goran Bašić se zahvalio na predlogu, ukazujući da tu čast i priznanje ne može da prihvati jer proces uključivanja Roma u društvu nije dao rezultate koji su povod za slavlje i nagrade kojim bi se ponosio. Naprotiv, vreme je za temeljnu analizu propusta i brzo ispravljanje grešaka koje su prepreka punom uključivanju Roma u društveni život i ostvarivanju ljudskih prava: na rad, zdravlje, obrazovanje, ravnopravnost...

Romski nacionalni savet,pdf

Učesnici inicijativnog sastanka za osnivanje Mreže za interkulturalnost uverene da su ostvarivanje i zaštita ljudskih prava, posebno prava na rad, obrazovanje, zdravlje, na priznavanje identiteta i slobodno ispoljavanje individualnih svojstava i opredeljenja, od suštinskog značaja za razvoj našeg društva smatraju da je u budućoj Vladi Republike Srbije neophodno obnoviti rad resora sa punom političkom i upravnom odgovornosti za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava. Ustanovljavanje takvog ministarstva, vodeći računa o ekonomičnosti i racionalnosti rada Vlade, doprinelo bi efikasnijem radu javne uprave u vezi sa ostvarivanjem, zaštitom i praćenjem ljudskih prava.