U okviru projekta „Ka integrativnom multikulturalizmu u Srbiji“, koji podržava Fondacija za otvoreno društvo, 5/6. septembra 2014. organizovana je obuka saradnika koji će posmatrati događaje i beležiti aktivnosti koje će prethoditi izborima za nacionalne savete nacionalnih manjina. Izabrani saradnici će pratiti sve faze izbora za članove 21 manjinske samouprave. Na osnovu pojedinačnih izveštaja koji će saradnici Centra pripremiti na osnovu jedinstvene metodologije praćenja, stručnjaci Centra će napisati analitički izveštaj o sprovođenju izbora.

SARADNICI

U poslednjem broju "Hrvatske riječi", glasila Nacionalnog saveta hrvatske nacionalne manjine u Srbiji, objavljen je razgovor sa dr Goranom Bašićem o stanju i perspektivama politike multikulturalnosti u Srbiji.

http://www.hrvatskarijec.rs/vest/2466/Slabosti-politike-multikulturalnosti/

Rasprava započeta u Narodnoj skupštini, a nastavljena u medijima o „plaćanju struje“ i „udžbenicima na albanskom jeziku“ potvrdila je to da je politika multikulturalnosti u Srbiji puna slabosti i da ju je neophodno menjati kako bi se obezbedila puna ravnopravnost građana i delotvorno ostvarivanje i zaštita manjinskih prava.

Postojećim propisima podstaknut je segregativni multikulturalizam u kojem su najsnažnije društvene veze između pripadnika nacionalnih manjina i pripadnika srpskog naroda one koje održavaju njihove političke stranke. Kada takve veze izostanu ili kada politički interesi nisu usaglašeni onda ispaštaju građani bez obzira na nacionalnu ili etničku pripadnost. Za građane i državu najpovoljnije je političko i pravno okruženje u kojem se podstiče društvena integracija, jačaju ravnopravnost, poverenje i veze među građanima, a zaštita i očuvanje kulturnih, etničkih identiteta ostvaruje kao deo opštih kulturnih vrednosti.

URBAN-IN iz Novog Pazara, članica Mreže za interkulturalnost, objavila je, na osnovu sprovedenih istraživanja, izveštaje  o stavovima mladih Bošnjaka o radu Nacionalnog saveta bošnjačke nacionalne manjine.

Izveštaj - Aktivni mladi za aktivne nacionalne savete

BNV-izvestaj

Kulturni centar „DAMAD“ iz Novog Pazara organizovao je brojne aktivnosti u šest lokalnih samouprava u jugozapadnoj Srbiji kojima je zagovaran koncept ljudske sigurnosti kao način unapređenja kvaliteta života u lokalnoj zajednici. U javnim debatama su pored građana, predstavnika nevladinih organizacija, kancelarija za mlade, javnih službi, donosioca odluka u lokalnim zajednicama učestvovali i stručnjaci koji se bave različitim aspektima zaštite ljudskih prava i jačanja sigurnosti građana u lokalnoj zajednici.

Mreži za interkulturalnost pristupili su Beogradski centar za ljudska prava, CINK (Novi Sad) i Urban-in (Novi Pazar).

Mreža za interkulturalnost organizovala je raspravu o ustavno-pravnom položaju nacionalnih manjina u Srbiji u kojoj je predočeno da postojeća politika multikulturalnosti pogoduje razvoju segregativnih društvenih odnosa i da položaj nacionalnih manjina svodi na uređenje položaja nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Međutim, i ta rešenja su manjkava jer nacionalni saveti zbog svog centralističkog ustrojstva i snažnog preplipitanja sa političkim interesima nemaju institucionalne, organizacione i funkcionalne kapacitete da se delotvorno staraju o sprovođenju dva Ustavna instituta kojima se štite etno-kulturni identiteti – kulturna autonomija i manjinska samouprava.

Mreža za interkulturalnost organizuje 9. jula 2014. u Novom Sadu raspravu o izmenama politike multikulturalnosti u Srbiji. Polazeći od toga da postojeća multikulturalna politika podstiče segregativne društvene odnose koje karakteriše visoka etnička distanca i nestabilnost članice Mreže se zalažu za konačno uređenje položaja nacionalnih manjina primereno prirodi multikulturalnosti u Srbiji. U okviru sesije Unapređenje normativnog statusa nacionalnih manjina o razlozima za promenama multikulturalne politike govoriće dr Goran Bašić, prof. dr Marijana Pajvančić, dr Snežana Ilić i mr Miroslav Keveždi.

Od segregativne ka integrativnoj politici multikulturalnosti u RS

AGENDA KONFERENCIJE - 9. jul 2014

Centar za regionalizam iz Novog Sada, jedan od osnivača Mreže za interkulturalnost saopštiće rezultate praćenja transparentnosti rada nacionalnih saveta mađarske, slovačke, romske, bugarske i rumunske nacionalne manjine. Pored stručnjaka Centra o radu ovih manjinskih samouprava govoriće i njihovi predstavnici.

Centar za razvoj civilnog društva iz Zrenjanina, jedan od osnivača Mreže za interkulturalnost, organizovao je razgovor o problemima sa kojima se u vezi sa zaštitom etno-kulturnog identiteta suočavaju pripadnici vlaške nacionalne manjine. Pored dr Snežane Ilić, koordinatorke projekta, o dilemama kulturne politike Vlaha govoriće i predsednik Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine Radiša Dragojević i predsednik Foruma za kultura Vlaha Dragomir Dragić.

DamaD iz Novog Pazara, jedan od osnivača Mreže za interkulturalnost, organizuje razgovore sa građanima u šest lokalnih samouprava o pitanjima sigurnosti u lokalnoj zajednici. Cilj razgovora je da se ojača građanska inicijativa i odgovornost u lokalnoj zajednici odnosno da se podstakne želja za aktivnim učešćem građana u lokalnim promenama. U razgovorima će učestvovati Jelena Milić, Zoran Lutovac, Marijana Pajvančić, Jadranka Jelinčić, Olivera Vuković i Goran Bašić.

Položaj Roma u Srbiji nije bitno unapređen od 2009. godine kada je Vlada RS usvojila Strategiju na osnovu koje je trebalo stvoriti uslove za smanjivanje „razlika između Roma i građana drugih nacionalnosti“. Na slabosti „Strategije“ ukazao je Zaštitnik građana u svom Izveštaju i preporukama koje je upućivao organima javne vlasti, ali i organizacije civilnog društva – Liga za dekadu Roma, ERRC, Centar za prava manjina i drugi. Polazeći od ovih nalaza Kancelarija za unapređenje ljudskih i manjinskih prava Vlade RS je počela sa analizom stanja i izradom polazne studije za novi strateški dokument. Kancelarija je organizovala sastanke sa predstavnicima državnih organa i nevladinim organizacijama na kojima je razgovarano o principima na kojima bi trebalo osmisliti delotvoran način rešavanja problema Roma. U razgovorima je aktivno učestvovao i dr Goran Bašić član tima stručnjaka koji priprema pomenutu studiju.